Priprema poreza solidarnosti

Šabac, Beograd -- Rasim Ljajić kaže da se razmatra osnivanje fonda za pomoć socijalno ugroženima u koji bi zaposleni sa primanjima iznad 50.000 dinara uplaćivali po 300 dinara.

Izvor: B92, Beta, Tanjug
Podeli

Oni sa platom iznad 100.000 dinara uplaćivali bi po 600 dinara. Ministar za rad i socijalnu politiku poručio je u Šapcu da je vreme za socijalnu pravdu i solidarnost. "Činjenica je da najugroženije kategorije stanovništva i bogati ne mogu jednako i na isti način da nose teret ove krize", izjavio je Ljajić u Šapcu.

"Ovo jeste vreme za socijalnu pravdu, a kada ćemo je pokazati ako ne sada. Ovo jeste vreme za ispunjavanje pune solidarnosti, i to zaista nije fraza", rekao je Ljajić novinarima tokom posete fondu "Humano srce Šapca".

On je naglasio da je Ministarstvo rada i socijalne politike predložilo osnivanje Fonda za socijalne intervencije, u koji bi zaposleni sa primanjima iznad 50.000 dinara uplaćivali po 300 dinara, a oni sa platom iznad 100.000 dinara po 600 dinara.

"Radi se o simboličnom iznosu, ali bi to bio način da mesečno punimo fond iz kojega bi pružali pomoć socijalno najugroženijima.

Razmišlja se i o uvođenju poreza na visoke zarade, ali to pretpostavlja i izmene zakona. Mi smo čak i predložili donošenje zakona o porezu na luksuznu robu, ali nisam siguran da ćemo imati podršku za takvu meru", rekao je Ljajić.

Ideju uvođenja poreza na visoke zarade dala je ministarka finansija Diana Dragutinović i ona bi predviđala da bogatije stanovništvo plaća više poreze, kako bi oni koji ostanu bez posla mogli da pokriju troškove života.

Dragutinovićeva je objasnila da “nije reč o porezu na luksuz ili imovinu, već o porezu na lična primanja onih ljudi za koje država utvrdi da su po nekom kriterijumu bogati" i dodala da postoje različite ideje koje su u fazi testiranja, kako bi se videlo kakve će efekte da proizvedu.

Poslanici podržavaju veći porez za bogatije

Sa idejom Vlade da veći teret ekonomske krize snose bogatiji građani, kroz uvođenje mere privremenog solidarnog poreza, slažu se predstavnici kako vladajuće koalicije, tako i opozicionih stranaka.

Šefica poslaničkog kluba Za evropsku Srbiju Nada Kolundžija slaže se da treba zaštiti najugroženije građane u vremenu krize, ali, međutim, kaže i da takvo oporezivanje nije nešto što bi trebalo proizvoljno licitirati, bez obzira što nema sumnje da teret krize neće pogoditi sve podjednako.

"Ne mislim da je ovo sada nekakva socijalna uravnilovka, ovo je, jednostavno, obaveza države da u krizi uspostavi instrumente na osnovu kojih će obezbediti da najugroženiji građani ne trpe dodatno posledice krize", istakla je Nada Kolundžija.

Preko 16.500 milionera u Srbiji

U Srbiji ima 16.500 građana koji imaju milionska primanja i čiji ostvareni godišnji dohoci u 2008. godini podležu oporezivanju, najnoviji su podaci Poreske uprave.

Preciznije, u ovoj grupi građana su svi koji su ostvarili godišnji dohodak veći od 1,64 miliona dinara sa stalnim boravkom u Srbiji i stranci koji nemaju stalni boravak (nerezidenti) a zaradu ostvaruju u Srbiji i čiji je godišnji dohodak premašio 2,74 miliona dinara.

Šefica poslaničkog kluba G17 plus Suzana Grubješić pojasnila je da se radi o oporezivanju prihoda, a ne imovine, i da se, prema najavama ministarke finansija, radi o privremenoj meri s ciljem da se teret krize više prebaci na bogatije.

"Mislim da bi se znatna količina novca skupila u trezor, koji ima problema sa isplatom", objasnila je ona.

Prema njenom mišljenju, donja granica za oporezivanje trebalo bi da bude oko 100.000 dinara. “Ispod toga ne bi trebalo ići i ne bi trebalo dirati penzije", smatra Grubješićeva.

Predsednik Jedinstvene Srbije Dragan Marković Palma smatra da svi koji primaju platu veću od 50.000 u Srbiji treba da određeni procenat odvajaju za siromašne, dok šef poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije Branko Ružić navodi da bi ovaj porez morali da plaćaju oni koji imaju dva ili tri puta veću platu od proseka u Srbiji.

Lider LDP-a Čedomir Jovanović podsetio je da je ta stranka “još prošle godine podnela nacrt takvog, 'Robin Hud' zakona, kojim bi bio uveden porez na sve monopoliste".

Jovanović je ocenio da se Vlada prekasno setila takvih mera i reakcije te vrste na ekonomsku krizu i naveo je da dodatno moraju biti oporezovani i svi oni koji nemaju konkurenciju, podsetivši da u razvijenim društvima taj zakon postoji.

Zamenik šefa poslaničkog kluba SRS-a Gordana Pop-Lazić rekla je da se postavlja pitanje "šta je bogat čovek u Srbiji" i da, ukoliko se misli na tajkune, treba da i oni snose teret ekonomske krize.

Šef poslaničkog kluba Napred Srbijo Tomisav Nikolić rekao je da država treba da smanji poslodavcima izdvajanja po osnovu poreza na primanja zaposlenih, a da bi mogla da poveća poreze na primanja iznad određene granice koja bi se “smatrala normalnom".

On je dodao da, prema informacijama kojima on raspolaže, država “masovno planira da otvara narodne kuhinje i da su ovog puta bogati na crti, jer se od njih očekuje da deo bogastva vrate narodu".

Zamenik šefa posalničke grupe Nova Srbija Miroslav Markićević rekao je da bi “bilo normalno da, i bez ekonomske krize, oni koji su bogatiji, koji više imaju, više plaćaju, odnosno da preko poreskih dažbina više pune budžet Srbije".

Stevanović: Katastrofalna mera

Ekonomisti ocenjuju da bi ovaj porez u stvari najviše pomogao sivoj ekonomiji i da bi ponovo počela isplata zarada u kovertama, umesto putem računa.

Aleksandar Stevanović, iz Centra za slobodno tržište, rekao je za B92 da je ta mera katastrofalna jer "napada ljude koji su motori razvoja društva".

"Napada novoformiranu srednju klasu. To nikako nije dobar put. Mislim da će ljudi reći - pa što bih ja sada radio više kada ću zarađivati sve manje što se više budem trudio. Druga vartijanta je - kad nametnete veliki porez - ljudi će jednostavno naći rupe u zakonu", zaključio je Stevanović.

Info

strana 1 od 872 idi na stranu