Šta će biti sa srpskim radnicima u Nemačkoj: Previše nekvalifikovanih gastarbajtera

Berlin -- Život i posao u Nemačkoj san je skoro svih državljana zemalja zapadnog Balkana zbog čega se i masovno iseljavaju u tu zemlju.

Izvor: DW
Podeli
Fabrika u Nemačkoj FOTO: EPA, Ronald Wittek
Fabrika u Nemačkoj FOTO: EPA, Ronald Wittek

Berlinski dnevnik Velt pozabavio se iskustvima tih radnika koji su poslednjih godina u Nemačku stigli na temelju tzv. Pravila o zapošljavanju radnika iz te regije.

U članku pod nazivom Dilema oko novih gastarbajtera autor kroz priču 35-godišnjeg građevinskog radnika Damira Hamzića analizira iskustva stečena nakon uvođenja Pravila o zapošljavanju radnika sa zapadnog Balkana.

Hamzić, koji radi u građevinskom preduzeću Oto Kvast u Frojdenbergu na zapadu Nemačke, jedan je od pozitivnih primera.
Zadovoljan je i ovde, kako kaže, zarađuje oko 2.200 evra neto mesečno što je poprilična razlika u odnosu na platu u Bosni i Hercegovini: tamo je zarađivao samo 300 evra i nije bio osiguran.

Hamzić je jedan od 44.093 radnika iz zemalja zapadnog Balkana (Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Kosovo, Severna Makedonija i Srbija) koliko ih je od uvođenja ovog pravila početkom 2016. došlo na rad u Nemačku.

Ova mera je uvedena da bi se smanjio broj potražilaca azila iz ovog dela Evrope i nakon što je Bundestag ove zemlje proglasio sigurnim zemljama porekla što je mogućnost sticanja prava na azil svelo na minimum.

No nisu svi tako zadovoljni kao Hamzić. Velt citira i Sejlu Vojić iz sindikalnog savetovališta Poštena mobilnost koja govori o tome kako su radnici zbog nesnalaženja lak plen za nepoštene poslodavce koji im ili ne plaćaju propisani minimalac ili ih varaju pri potpisivanju ugovora.

S druge strane, nemačka politika je, kako piše Velt, time reagovala i na potrebe nemačkog tržišta rada koje vapi za radnicima svih profila pa tako i za nekvalifikovanom radnom snagom. Ne samo građevina nego i poljoprivreda je profitirala od ovog pravila. Preduzetnici poput Rajnharda Kvasta profitiraju od ovog pravila i plediraju za njegovo zadržavanje.

Budućnost pravila više nego upitn
a

No, kako piše Velt, produženje pravila o zapošljavanju sa zapadnog Balkana je više nego neizvesno. Ono je vremenski ograničeno do kraja 2020. i pitanje je hoće li nakon toga biti produživano.

Glavne zamerke političara odnose se na činjenicu da preko ovog pravila previše nekvalifikovanih radnika dolazi u Nemačku.

Uslov za dobijanje radne vize nisu kvalifikacije nego radni ugovori, piše Dojče Vele (DW).

Isto tako nije potreban ni dokaz o poznavanju nemačkog jezika pa mnogi političari strahuju kako to vodi u još veće probleme u procesu integracije.

"Mi ne želimo da pravilo o zapadnom Balkanu, koje ne postavlja nikakve uslove u vezi s kvalifikacijom ili poznavanjem jezika, stvori novu gastarbajtersku problematiku", rekao je za Velt Torsten Fraj, potpredsednik poslaničkog kluba Demoohrišćana u Bundestagu.

Negativnu ocenu pravila o zapadnom Balkanu, doduše iz različitih razloga, daju i predstavnici ostalih parlamentarnih stranaka.

Stranka Zelenih tako kritikuje komplikovanu i dugotrajnu proceduru izdavanja radne vize u nemačkim diplomatskim predstavništvima na Balkanu. U Sarajevu se u međuvremenu na termin u ambasadi čeka po godinu i po, piše Velt, što čitavo pravilo čini apsurdnim.

"Ni poslodavac ni radnik ne mogu ništa da planiraju. Tako je ovo pravilo beskorisno", kaže liberalni političar Štefan Tome.

Evaluacija Pravila o zapošljavanju radnika sa zapadnog Balkana trebalo bi da bude gotova krajem ove godine. Na temelju ovih rezultata, političari će odlučiti o budućnosti ovog mehanizma zapošljavanja ljudi sa Balkana.

strana 1 od 185 idi na stranu