Danijel Rikardo: Ovako mi je u Formuli 1

Samo pokušavam da budem brz i, ako se otvori neka prilika, naravno da ću biti spreman da je iskoristim,“ kazao nam je Danijel Rikardo pre dva i po meseca u Monci. I, prilika se ukazala u kokpitu Hispanije, a slutnje da Australijanac u Reno seriji samo prekraćuje vreme do prvog trkačkog F1 angažmana pokazale su se ispravnim. Danijel je sledeća uzdanica Helmuta Marka, najnoviji „proizvod“ Red Bul junior programa, čovek čiji je ulazak u elitu dugo iščekivan. Vozač iz Perta svoje kvalitete već je dokazao u Formuli Reno 3.5 i 2.0, te Britanskoj F3, i kao tester oba F1 tima u vlasništvu crvenog bika. Za volanom bolida HRT F111 na Silverstonu i Nirburgringu bio je devetnaesti, a na Hungaroringu osamnaesti. S Rikardom smo razgovarali u julu prošle i maju ove godine, a intervju koji prenosimo stiže nam posredstvom pres službe Hispanija rejsing tima.

Šta si znao o Hispanija rejsing timu pre nego što si mu se priključio?
„Ne mnogo. Nisam poznavao nikoga od ljudstva, svi su mi bili novi. Proveo sam prošlu godinu sa Red Bulom i deo ove godine sa Skuderijom Toro Roso i bio sam prilično upućen na njih i otud nisam baš poznavao mnogo drugih ljudi iz Formule 1. Dolazak ovamo bio mi je novo iskustvo, a moje poznavanje tima bilo je jako ograničeno.“

Kako te je ekipa dočekala?
„Bili su stvarno fini i od velike pomoći. Na Silverstonu nije moglo da bude jednostavno, ali potrudili su se da mi olakšaju što su više mogli. Nije bilo tenzije, pustili su me da se aklimatizujem, osećao sam se dobrodošlim. Primetio sam da je ekipa prošle godine imala nekoliko promena vozača, pretpostavljam da su naviknuti na to da imaju novog pilota u automobilu. Olakšali su mi stvar, što je bilo zaista lepo.“

Prva trka Svetskog prvenstva Formule 1 vožena je na Silverstonu 1950, a ti si debitovao na toj legendarnoj stazi. Da li bi i tvoje ime moglo biti zauvek upisano u istoriju Formule 1?
„Voleo bih da ono bude upamćeno. Voleo bih da jednog dana budem svetski šampion i da moje ime bude na spisku. To je istinski san, iako sam siguran da je to san i svih ostalih vozača Formule 1. Mislim da sam u dobrim godinama i jako sam motivisan pa je to stvarno moj dugoročni cilj. Mislim da je zaista nešto posebno to što sam svoju prvu trku vozio u Silverstonu, sa svom tom istorijom koja ga okružuje. Lično, odabrao bih Australiju za svoju prvu trku, ali uvek sam govorio - ako ne bude tamo, onda bi Silverston bio savršeno mesto za moj debi.“

Kakve su ti savete dali Kolin Koles (šef ekipe) i Džef Vilis (tehnički direktor)?
„Razgovarao sam malo s Kolinom, ali još nisam imao prilike da provedem mnogo vremena s Džefom. Bili su od velike pomoći, direktni su, ali i realni u pogledu očekivanja. U prvih nekoliko trka samo su me pustili da se uklopim i ne pritiskaju me isuviše. Kazali su da će stvari doći na svoje. Imao sam dobrih rezultata u juniorskim kategorijama i pretpostavljam da veruju u mene u tom smislu da ću, pre ili kasnije, imati tempo i biti tamo gde očekuju da budem, i da ću postići neke dobre rezultate za ekipu. Zasad me nisu izlagali bilo kakvoj stvarnoj presiji i mislim da je to dobro. Ali, takođe mislim da ekipa sada od mene očekuje poboljšanja u drugoj polovini sezone. To je dobra doza pritiska, ništa što ne bih mogao da izdržim. Ali, ja sâm takođe zahtevam mnogo od sebe.

Kako bi opisao svoj vozački stil i kakvi su tvoji prvi utisci o automobilu F111?
„Volim brze krivine, ali s bolidom F111 potrebno je neko vreme da se uhodam za takvo nešto. Tonio je u prvih nekoliko trka brži u brzim sekcijama. U tom segmentu ja sam obično jako dobar, tako da očekujem da ću postati bolji. Što se ostalog tiče, prilično sam nežan vozač i ne grešim mnogo. Mislim da vozim vrlo suptilno, pretpostavljam da me je to dovelo ovamo. Sada moram da napredujem još, da budem drugačiji od ostalih i, nadam se, bolji od njih.“

Tonio Liuci u Kanadi je zabeležio najbolji plasman za HRT otkako tim postoji (trinaesto mesto u haotičnoj trci na autodromu „Žil Vilnev“). Hoće li biti teško nadmašiti ga?
„Mislim da je rezultat u Kanadi bio jako dobar, Tonio je dokazao da je vrlo sposoban vozač i mislim da će biti teško nadmašiti ga. Na Silverstonu sam bio dosta sporiji od njega. Znao sam da će biti potrebno nešto vremena, ali uvek želite malo više. Ali, bilo mi je veoma jasno da imam moćnog timskog kolegu, biće potrebno da uložim najveći napor da probam da dospem ispred njega i da se izborim za najbolji rezultat ekipe. Ne mislim da će to doći posredstvom sreće, to će biti samo naporan rad. Moram da upijem što više informacija mogu da bih pokušao da postanem vozač kakav želim da budem. Nadam se, vozač koji će možda jednog dana ostvariti najbolji plasman za Hispaniju.“

Ove sezone nastupao si u Svetskoj Reno seriji, bio si test vozač Skuderije Toro Roso i sada se trkaš za HRT. To je prilično impresivna biografija za jednog 22-godišnjaka. Koje su teškoće u privikavanju na svaku od tih kategorija i kolike su razlike između njihovih automobila?
„Bio sam jako uposlen ove godine, trkao sam se u Svetskoj seriji, provodio treninge petkom u Skuderiji Toro Roso, testirao sam Red Bul krajem prošle godine i sada vozim za HRT. Zapravo, ja smatram privilegijom to što sam već vozio toliko mnogo automobila sa 22 godine! Nije lako prilagoditi se novom autu, ali mnogo mi je pomoglo što sam ove godine uskakao u priličan broj njih.“

„U Svetskoj seriji sve je malo sporije nego u Formuli 1. Ali, svaki put kada sednem u auto, bilo da se radi o Svetskoj seriji ili Formuli 1, jednom kada sam u kokpitu, mentalno sam pripremljen za ono što auto jeste. Ne moram fizički da ga vozim da bih se podsetio kako se ponaša.“

Šta su tvoja porodica i tvoji prijatelji rekli kada su doznali da ćeš se trkati za HRT u Formuli 1?
„Dobio sam mnoštvo poziva, poruka i mejlova. Odgovorio sam na otprilike pet posto njih. Bio sam prilično zapanjen. Stiglo je nekih dvesta poruka za jedan dan! Uspeo sam sve da ih pročitam, ali nisam još uspeo da na sve njih odgovorim. Bilo je zadivljujuće. A za moju porodicu bilo je i veoma emotivno, jer je moj san oduvek bio da budem u Formuli 1. Njima je bio poseban osećaj da vide da se to ostvarilo. Zvao sam svoju sestru u Australiji i doletela je na trku, pa je sve to bilo jako emotivno.“

Koji ti je glavni cilj u drugoj polovini sezone?
„Cilj je da nastavim da učim. Mislim da će to doći sa vremenom provedenim u automobilu. Ako bih uspeo da iščupam lični najbolji plasman, ili da budem ispred Tonija i Virdžinovih automobila u ponekoj trci, to bi bio ubedljiv rezultat. Moram da nišanim visoko, jer će mi to samo pomoći za budućnost. Mislim da ću u poslednjih nekoliko trka sezone moći stvarno da počnem da napadam i da jurim svoje ciljeve.“

Šta planiraš da radiš u letnjoj pauzi?
„Ima nekoliko PR događaja u Austriji i Italiji kojima moram da prisustvujem. Možda ću imati svega pet slobodnih dana i, iskreno, verovatno ću te dane provesti trenirajući. Pored svih putovanja, teško je pronaći vreme za gimnastičku salu i za ono što se od mene zahteva da tamo uradim, tako da mislim da i neću imati baš neki odmor.“