Erik Nev za B92: „Čekamo napad spolja“

Ništa ne uspeva kao uspeh, ali nijedan uspeh ne dolazi slučajno, u auto-sportu nema čuda, niti velikih rezultata bez krupnih ulaganja. Dominantna pozicija Ševroleta u ovogodišnjem Svetskom prvenstvu turističkih automobila koštala je ne samo novca, već i preko pola desetleća truda. Erik Nev, nam je na Hungaroringu ispričao kako zapravo funkcioniše njegova šampionska ekipa i kako je postao šef projekta koji je Ševroletu doneo prvu titulu FIA svetskog prvaka u istoriji brenda i koncerna Dženeral motors. Danas sve izgleda jednostavno, ali u početku, ili u godinama kada je GM kolabirao, uopšte nije bilo tako.

FIA WTCC
FIA WTCC

Vratimo se na trenutak u Makau prošle godine, u vreme kada ste posle šest sezona i svih pratećih napora osvojili duplu WTCC krunu. Kakav je to osećaj bio?
„Kad smo osvojili šampionat, u decembru su mi svi govorili - o, kako divan život vodiš, sada možeš da se odmoriš i uživaš. Bilo nam je tako drago što je stigla Božićna pauza, jer je uticaj titula na kompaniju bio ogroman. Mnoge zemlje koristile su naslov svetskog prvaka da promovišu Kruz - Indija, Argentina, Meksiko, Kanada, Kina, i prvi put za sedam godina osećam da ne moram više da guram ovaj program. Lavina zahteva dolazi meni i ja moram da odgovaram na njih, da proveravam kampanje i slično.“

„To mi je pružilo jako dobar osećaj na ulasku u novu sezonu, jer sam znao da se ono što smo postigli u 2010. visoko uvažava unutar kompanije. Kao i svi, i mi odseku ljudskih resursa prezentiramo svoje planove i kazao sam da je moj cilj ove godine da pokušam osvojim nekoliko trka. Onda je direktor ljudskih resursa rekao: ’Ne, ne, ne, to nije dovoljno’ i morao sam da kažem da ću odbraniti obe titule, jer to je najmanje što se od mene očekuje. Jako je dobro kad osećate da kompanija stoji iza programa koji predstavljate i kada ljudi očekuju od vas da prođete dobro u budućnosti, da se ovaj zamah nastavi.“

Jeste li uopšte imali vremena da proslavite?
„Imali smo jako lepu proslavu u Makauu, gde smo pozvali ceo tim i ceo padok, slavili smo sa kolegama iz drugih ekipa. Jedna od najboljih žurki ikada. Imao sam malo nevolja posle da u finansijama opravdam 364 red bul-votke, ali to je lep problem.“

© GM Corp.
© GM Corp.

Ovo može biti šansa da se potraje na vrhu koju godinu. Jesu li toga u GM-u svesni i hoće li se postarati da podrže WTCC program?
„Da. Ne vidim znakove da ćemo odstupiti od ovog što radimo. Ako išta, govorimo kompaniji da pokuša da ovaj postojeći program iskoristi najbolje što može, pre nego što počne da razmišlja o tome da se upusti u nešto drugo. Bolje je i efikasnije da iskoristimo ovo što imamo, nego da to uzmemo za gotovo i pređemo na nešto drugo.“

Šta vidite kad se osvrnete na početak 2005. sa Lačetijem i deficit od 4 sekunde po krugu?
„Osećam da smo dovde mogli da stignemo samo uz sistematičan pristup performansama. Ja sam Francuz i imam nešto latinskog temperamenta. To je različita kultura u odnosu na onu koju imaju Englezi, oni su jako pragmatični. Na primer, u Monci sam pitao zašto ne skinemo krovnu antenu, jer ćemo tako biti brži, predložio sam da savijemo retrovizore, da budemo brži na pravcu. Antena je ostala na krovu, a onda su mi inženjeri idućeg vikenda kazali da su razmatrali ideju o njenom uklanjanju i da bi to štetilo, jer turbulencija koju antena pravi čini da zadnje krilo radi bolje nego da je nema. Ja sam impulsivan, a Englezi kažu - pre nego što uradimo, proverićemo, ako poboljšava performanse, učinićemo, ako im škodi, nećemo.“

„Na početku smo bili sporiji od konkurenata četiri sekunde po krugu, to je sekund po kilometru, i preduzimali smo korake na automobilu samo ako smo znali da koriste. To je jedini način da napredujete, uvek znate gde ste. Kad dođete na pistu i promenite tri stvari odjednom, ako ste popravili vreme, ne znate koji je element pomogao. Ako je gore, opet ne znate zašto. Naravno, tokom godina spoznali smo šta bi promena dva elementa trebalo da nam donese, ali još uvek pokušavamo da budemo vrlo sistematični. Znamo šta je osnova i zašto je menjamo ako je menjamo.“

© GM Corp.
© GM Corp.

Kako ocenjujete performanse svakog vašeg vozača, Hafa, Milera i Menua, pojedinačno?
„Rob je u drugoj polovini prošle sezone bio tri desetinke brži od svojih timskih kolega, ali je Ivan bolje započeo godinu i mogao je to da iskoristi. Rob je ove sezone zadržao taj tempo iz prošle godine i sada kapitalizuje na tome, on je imao bolji start šampionata. Rob je sazreo s nama i mi s smo odrasli njim, to je vrsta ljubavne priče. Ivan je jako, jako brz i stabilan vozač, a Alan je, siguran sam, najželjniji da učini najbolje što može. Takođe je dobro započeo sezonu, ne bi me iznenadilo da se i on pojavi onda kada svi budu mislili da više nije u igri.“

Prve varnice su poletele posle kontakata Milera i Menua i Milera i Hafa u Monci. Kazali ste da je vozači trebalo da „izbegnu kontakt“. Kako, ako svi mogu da idu na pobedu?
„Vrlo dobro pitanje. Dopuštamo našim vozačima da se međusobno trkaju, ali ne želimo da se izbacuju sa staze. Kazali smo im da izbegavaju kontakte, vozači su odgovorili da ne mogu da se slobodno trkaju bez kontakta, jer su tako blizu po performansama, a automobili su isti, što je, uzgred, veliko priznanje ekipi što je svoj trojici dala iste automobile. Rekli smo - OK, ako dodirujete jedan drugog, to je vaša odluka, ali to ne sme da završi kako se završilo u trci 1 u Monci. Ono što se tamo desilo bilo je previše i išlo je korak preko našeg dogovora onako kako ga mi shvatamo.“

„Nama bi bilo lako da kažemo: ’Ljudi, imamo 1 - 2 - 3 u kvalifikacijama, hoću da vas tako vidim i na podijumu’. Mislim da je predstava koju smo pružili u Monci bila lepa, imali smo dve lepe trke, Ševroletovi vozači prikazali su dobar šou i mislim da je to priznanje sportu i timu. Bilo bi mnogo lakše režirati podijum.“

FIA WTCC
FIA WTCC

Monca je ipak mogla da se završi mnogo gore po interese ekipe. Imate li načina da sprečite da situacija eskalira tokom sezone?
„Da, da, da. Rad sa vozačima van automobila nije problem. Raditi s njima u autu je nemoguće, jer se trkaju, kad su na stazi, sve zavisi od njih. Mi treba da obezbedimo da se najbolje zadovolji interes Ševroleta. U šampionatu proizvođača, dvostruka pobeda donosi vam maksimalan broj poena koji se može osvojiti, ali to ne sme da bude razlog da jedan drugog izbacuju sa piste.“

Vaše viđenje novog kvalifikacionog sistema?
„Nisam siguran da postoji idealan sistem. Sa sportske tačke gledišta, najbrži treba da startuje s čela, što se dešava u Q2. Ako najbrži u Q1 takođe startuje prvi u trci 2, to je u redu sa sportskog stanovišta. Ali, moramo da pamtimo kako smo mi dovde stigli, moramo priznati da je naša prva WTCC pobeda u 2006. došla kao posledica inverznog startnog poretka, a naša prva ’prava’ pobeda, gde smo trku 1 osvojili s pol pozicije, bila je u maju 2007. To je razlika od 12 meseci između ’sponzorisane’ pobede i izvornih performansi. Tih 12 meseci mogli su da naprave razliku kod menadžmenta, koji je tokom 2006. mogao da zaustavi program. Sa Seatom je bilo isto, i oni su svoje prve trke osvojili zahvaljujući inverznom startnom rasporedu..“

„Za nas bi najlakše bilo da najbrži startuju s čela, ali tu je i element predstave koji moramo uvažiti. Sa sportskog stanovišta, sada je najveći deo vozačkog posla u kvalifikacijama biti najbliži desetom mestu u Q1, jer to znači da će startovati s čela u trci 2 i da će osvojiti vredne poene za šampionat.“

FIA WTCC
FIA WTCC

Koliko košta ovogodišnja operacija? Priča se da je vaš budžet četiri puta veći od budžeta privatnih ekipa.
„To ne može biti tačno, jer naš budžet nije deljiv sa četiri (smeh). Ne bih o brojevima. Ali, povratna vrednost ovog programa iznosi preko 100 miliona evra, toliko bi koštalo da smo sve ovo TV vreme morali da plaćamo kao TV reklame po celom svetu. I nikako ne možete porediti TV vreme provedeno u takmičenju sa kupljenim reklamama, jer ovde imate konkurenciju. Čak i da smo imali 0 evra povraćaja sredstava preko televizije, ne možete kupiti entuzijazam dilera. Svi nose plave košulje, navijaju za brend, to može da donese samo auto-sport. Ako postoji jedan element koji smo na početku potcenili, a koji se danas puno isplaćuje, to je taj. Kada se diler vrati u svoju radnju potpuno motivisan, to pomaže prodaji auta.“

Ambijent na WTCC premijeri u Mađarskoj je spektakularan. Podržavate ideju da šampionat 2012. ponovo dođe na Hungaroring?
„O, da, ovo je dobar događaj i možemo ponovo doći dogodine.“

Šta ste kazali svojim vozačima uoči Mađarske?
„Pitao sam da li se iko tu pre trkao, jedino Alan jeste. Svi su se radovali dolasku, pogotvu Rob, koji je zaljubljen u ovaj region i jako se radovao što će se trkati ovde. Ivan je toliko dugo u auto-sportu, izuzetno je redak slučaj da postoji staza na kojoj se nije trkao, pa je i on bio prilično uzbuđen. Nismo im rekli ’uradite ovo ili nemojte uraditi ono’, samo da ne ponove ono što se desilo u Monci. I dozvoljeno im je da se trkaju među sobom.“

FIA WTCC
FIA WTCC

Kako planirate da održite kontrolu nad stvarima a da ne izdajete timske naredbe?
„Tako želimo da izvedemo stvar. Pogotovu zato što mislimo da imamo jako konkurentan paket. Kao čovek odgovoran za program, iskreno bih mnogo više voleo da nas pritiskaju konkurenti, nego što presija dolazi iz samog tima. U ovom trenutku smo konstantno na vrhu i možemo smatrati da smo u komfornoj situaciji. Još čekamo na opasnost koja će doći spolja. Imamo tri vozača na prve tri pozicije, prvi konkurent je na četvrtom mestu.“

Mislite da ćete do kraja sezone moći bez timske režije?
„Da. Pogotovu što između ove staze i Makaua nema piste gde ćemo morati da koristimo zavetrinu, koja je potrebna u Monci, tamo vredi sekund po krugu. To je značilo da je jedan vozač morao da pomaže drugom, a to je teško, jer se bore za pozicije u šampionatu. Mislim da će i dalje ključ biti kvalifikacije.“

Haf će možda postati šampionat ove godine, a Miler i Menu već su višestruki osvajači različitih prvenstava. Da li je posebno teško komandovati šampionima?
„Tu ne vidim nikakav problem. Oni su profesionalci i iskusni vozači, znaju šta je važno. Takve stvari pokazaće koliko dobro rade zajedno, kao prošle godine, kada je tim radio u pravcu dostizanja krajnjeg cilja, osvajanja proizvođačke titule.“

© GM Corp.
© GM Corp.

Navedite po jednu najbolju osobinu svojih vozača, onako kako je vi doživljavate.
„Rekao bih da je Rob sazreo u poređenju sa onim gde je bio pre sedam godina. Takođe je konstantno napredovao, što se jasno može utvrditi. Nekada se nije kvalifikovao dobro, ali se dobro trkao, bio je bolji u osvajanju pozicija u trci. Sada se jako dobro kvalifikuje, ali je i dalje jako dobar trkač. Ivana bih okarakterisao kao trkački inteligentnog, na neki način je uvek sposoban da se drži podalje od sudara, čak i ako startuje sa začelja, gotovo da nikad ne upada u incidente. A Alan je možda najtalentovaniji i možda će pokazati najbolji kompromis između performansi u vremenima kruga i trkačke strategije.“

Engleski RML sprema Kruz za takmičenja, a vi ste menadžer trkačkog programa Ševroleta. Kako ste imenovani na tu poziciju?
“Nemam porodično zaleđe u auto-sportu. Rođen sam i odrastao u gradu koji je 20 km daleko od trkačke staze Nivel. Kad mi je bilo 13-14 godina, išao sam tamo biciklom svakog vikenda. Našao sam mesto ispod ograde kroz koje sam se provlačio, odlazio sam u padok i nudio se da pomognem kod tankovanja, da budem redar, u to vreme to se lakše moglo. Tako sam upoznao ljude koji su organizovali trke, vodili su me u Zolder, u Spa. Studirao sam mašinski inženjering, zatim marketing, međunarodnu trgovinu i finansije i istovremeno kao frilenser izvodio sam tehnička merenja za jedan auto-magazin. Stalno sam održavao vezu sa automobilizmom i bilo je jasno da želim da radim u auto-industriji.“

„Počeo sam u Renou, istovremeno se trkajući u Reno 5 kupu. Zamoljen sam da se pobrinem za kup u Beneluksu, pa sam prestao sâm da se trkam i počeo da se bavim Reno kupom. Onda sam 1993. prešao iz Renoa Belgija u Opel Nemačka. Tamo sam vodio programe za medije, uvek sam bio zainteresovan za trkanje i, iako to nije bio moj posao, organizovao sam programe u kojima su se novinari trkali u trkama izdržljivosti, kao što su 24 sata Nirburgringa ili Spa. Onda sam prešao iz Opela u Riselshajmu u GM Belgija, a odatle u Cirih, kada je GM preuzeo automobilske resurse posrnulog Daevua. Tu sam se 2002. godine bavio promovisanjem evropskog proizvodnog programa.“

© GM Corp.
© GM Corp.

„Tada smo počeli da razmišljamo o prelasku na ime Ševrolet i šta da učinimo da olakšamo promenu brenda. Razmatrali smo različite sponzorske aktivnosti i auto-sport. U idealnom svetu, ako imate novca, treba da uradite sve. U to vreme bili smo kompanija sa manje od 100.000 automobila godišnje, pa sve nismo mogli da izvedemo. Takođe, svest o brendu bila je blizu nulte, ljudi nisu znali da li je Ševrolet nova soda ili sapun. Ako sponzorišete koncerte ili bilo koji sport, podići ćete svest ljudi i oni će prepoznati vaš logo, ali i dalje treba da im objasnite da je to auto prave veličine za njihovo tržište. Onda smo morali da dokažemo da je auto-trkanje najefikasniji način da podignemo svest i da prikažemo vrste automobila koje imamo.“

„U jednom trenutku, šef mi je kazao da moram da budem pažljiv kad nudim menadžmentu auto-sport program, jer ću biti na njegovom čelu ako se ostvari. Moj odgovor bio je: ’Ako je to slučaj, meni neće biti problem.’ Ubedio sam bord direktora da je to najbolja investicija, ponuđeno mi je da rukovodim projektom i rado sam prihvatio izazov. Prve diskusije o saradnji sa RML-om imali smo u martu 2004, a u martu 2005. našli smo se na stazi. Taj program počeo je 2005, a 2008. kompanija je bankrotirala. U tom trenutku, šef mi je kazao da tražim drugi posao, jer kompanija propada i postoji jedan promil šanse da ćemo nastaviti s trkanjem.’ Pogledao sam ga u oči: ’To je rizik koji prihvatam.’ Gledao me je i rekao: ’Erik, jesi li lud? Kazao sam jedan u hiljadu.’ Odgovorio sam: ’Da, prihvatam rizik i verujem u to. Ako ja ne verujem, ko će verovati?

Foto: Duda Bairros
Foto: Duda Bairros

„Ja sam tu priliku iskoristio, program je nekako opstao, i zbog srećne okolnosti da nismo imali novca da promovišemo Kruz kad se pojavio i iskoristili smo trkački program da ga lansiramo. Godinu dana kasnije, ponovo sam video šefa i on mi je kazao: ’Ti si najsrećniji čovek koga sam ikad upoznao.’ Da li je sreća ako verujete u ono što radite i u to ulažete energiju koju imate? Ne mislim da je sreća, to je samo vera i snaga da izgurate svoju stvar. Šanse da sve propadne bile su 999:1, da sam ja pustio stvar, ne mislim da bi program opstao do danas. A tri godine kasnije postali smo svetski šampioni. U profesionalnom sportu često se dešava tako.“