Bramerc: Srbija poboljšava saradnju

Beograd -- Srbija nastavlja da poboljšava saradnju sa Tribunalom, naveo je Serž Bramerc u Savetu bezbednosti, priznajući napore Beograda da uhapsi preostale begunace.

Glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc (FoNet, arhiva)
Glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc (FoNet, arhiva)

Predstavljajući svoj izveštaj Savetu bezbednosti UN, glavni haški tužilac Serž Bramerc ocenio je da je "najkritičniji aspekt" saradnje Srbije sa Hagom i dalje hapšenje optuženih begunaca Ratka Mladića i Gorana Hadžića. Tužilac je, međutim, naznačio da su unapređeni "profesionalizam", "efikasnost" i "koordinacija" srpskih službi koje sprovode potragu.

"Saradnja Srbije sa mojom kancelarijom je nastavila da napreduje. Zahtevi tužilaštva da ima pristup dokumentima i arhivama se brže i efikasnije procesuiraju. Važno je da vlasti nastave da pružaju ovaj nivo pomoći, koja će ostati jako važna tokom trenutnih i budućih procesa. Najkritičniji deo saradnje je potreba da se uhapse begunci. To ostaje najveći prioritet tužilaštva", rekao je Bramerc.

On je odao priznanje srpskim službama bezbednosti za profesionalizam, efikasnost i koordinaciju.

Bramerc je rekao i da haško tužilaštvo trenutno radi na reviziji važeće optužnice protiv Mladića i da će izmenjenu i dopunjenu optužnicu podneti uskoro.

Predsedavajući Haškog tribunala, sudija Patrik Robinson izjavio je pred Savetom bezbednosti UN da je na vidiku kraj svih procesa pred ovim sudom, ali i da pravda još nije zadovoljena.

"To se odnosi na činjenicu da Ratko Mladić i Goran Hadžić i dalje izbegavaju pravdu. Neuspeh da se ova dvojica privedu pravdi ukaljaće istorijski doprinos Saveta bezbednosti u uspostavljanju mira u bivšoj Jugoslaviji. Još nije prekasno da se ova dvojica begunaca uhapse i da im se sudi. Nadam se da će Savet bezbednosti i zemlje članice delovati odlučno kako bi se taj cilj postigao", rekao je Robinson.

Američka ambasadorka u UN Rozmari di Karlo pohvalila je vlasti Srbije i pozvala ih da urade sve što je u njihovoj moći da uhapse Mladića i Hadžića jer je to potrebno za uspešno okončanje evroatlantskih integracija.

Predstavnik Velike Britanije u UN Filip Farman je poručio da pre hapšenja svih begunaca neće biti moguć završetak rada Tribunala.

I ruski ambasador Vitalij Čurkin je pozvao sve države Balkana da nastave saradnju s tim sudom.

Od redovnog izveštaja Serža Bramerca i od načina na koji ga bude obrazložio, ne samo u Njujorku, već i tokom konsultacija sa ministrima spoljnih poslova EU, mogla bi da zavisi i odluka Holandije da pristane na deblokadu Trgovinskog sporazuma koji je Evropska unija u maju prošle godine potpisala sa Srbijom.

Ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić očekuje da se uskoro načini i sledeći krupan korak ka približavanju Briselu.

"Još uvek u okviru Unije ne postoji konsenzus koji je za tako nešto neophodan. Učinićemo sve da između danas i sledeće nedelje, kada se o tome donosi odluka, što više zemalja EU dođe na pozicije Srbije i da odluče da podrže stav Srbije da je neophodno odmrznuti Prelazni sporazum. Vrlo je teško u ovom trenutku predviđati da li će to biti moguće, ali uložili smo sve diplomatske napore da iduće nedelje u Briselu takva odluka bude donesena", rekao je Jeremić.

Nemački ambasador u Beogradu Volfram Mas ocenio je da bi, ukoliko izveštaj Serža Bramerca bude pozitivan, moglo da dođe do "nekih koraka" na putu približavanja Srbije Evropskoj uniji.

Mas je rekao da je nemoguće nagađati da li bi 7. decembra mogao da bude odrmrznut Privremeni sporazum, pošto Bramerc tek danas podnosi izveštaj i "niko ne zna šta je tačno u njemu".

Holandija, koja je do sada primenu prelaznog trgovinskog sporazuma Srbije sa EU uslovljavala hapšenjem Ratka Mladića, nedavno je nagovestila da bi mogla promeniti stav i odblokirati sporazum, ako Bramerc pred Savetom bezbednosti oceni da Beograd čini sve što može da pronađe i uhapsi Ratka Mladića.

Novinarka Ljiljana Smajlović, koja je dobar poznavalac rada Haškog tribunala, kaže da je ovo presudan izveštaj, pošto se "Holandija već duže vreme krije iza haškog tužioca Serža Bramerca".

"Ako njegov izveštaj, Holandija će moći da kaže da je njihova politika dala rezultate, da bez njihovog pritiska Srbija ne bi sarađivala i da nisu učinilii nikakav ustupak" objasnila je ona.

Smajlovićeva navodi da anonimne holandske diplomate šalju poruku da će ta zemlja hteti da ima kontrolni mehanizam, koji će i u budućnosti da obezbedi rezultate u saradnji Srbije sa Haškim tribunalom.

Postoji mogućnost da se odmrzne prelazni sporazum, a da se Holandiji garantuje da će na nekom sledećem koraku moći da kontroliše da li Srbija sarađuje sa Tribunalom, dodala je ona.